30. jubilarni „Dani ludaje“ u Kikindi
Prvi sunčevi zraci promaljaju se kroz sumaglicu subotnjeg jutra presijavajući, kao kroz prizmu, snop duginih boja na kapima rose u lepom danu Miholjskog leta. Najveća severnobanatska varoš tek se budi i sanjivo ispija kafu gledajući ka nebu, očekujući da lepo vreme ostane čitavog dana, jer danas je prvi dan nečega što su gospoda Tešin, Balog, Trifunac, Strajnić i Ugarčina i gospođa Krasić osmislili. Tog prijatnog oktobarskog dana izmerene su prve najteže bundeve, a kuvari i konobari su u tada nadaleko čuvenom hotelu u Kikindi napravili različite đakonije od banatske banane – ludaje. To su bili prvi „Dani ludaje, tog leta gospodnjeg 1986. Dug je bio put od gradskog takmičenja kikindskih i severnobanatskih ljubitelja tikve do sadašnjeg, praktično, balkanskog šampionata čiji se ostvareni rezultati se šalju u World Pumpkin Confederation u Ontario ( Kanada ) i Collins ( Sjedinjene Američke Države ) i koji učestvuju u takmičenju za zvaničan svetski rekord. Šta više, kikindski „Dani ludaje“ postali su „mustra“ za one u slovenačkom Šentjuru, hrvatskom Tovarniku, mađarskom Racalmašu (Srpskom Almašu), poljskom Mirosławiecu, rumunskom Buzau, pa i naravno Južnobačkom festivalu ludaje u našem Temerinu ... Tokom prethodne tri decenije „Dane ludaje“ u Kikindi je posetilo skoro dva miliona ljudi, a na takmičenjima za najtežu bundevu i najdužu tikvu učestvovalo je više od 1.500 proizvođača...Neki od zaslužnih, gospoda Trifunac, Balog, profesor Berenji sada od gore prate „Dane ludaje“ u koje su ugradili deo sebe, znajući ponosno da su uradili pravu stvar za Kikinđane.
Tri decenije kasnije, od 08. do 11. oktobra, doći će mnogo ljudi sa svih strana sveta u evropsku prestonicu bundeve. Kikinda će ugostiti, pre svega, svoje prve komšije Rumune, od Temišvara do Arada i Rešice na jugu, Mađare iz Segedina, Makoa i Kiškunfelenđhaze, doći će im i Bugari iz Silistre, Slovaci iz Žiline, dragi prijatelji iz bratskih gradova BiH: Prijedora i Bihaća, stižu i Virovitičani iz Hrvatske, diplomate brojnih ambasada u Srbiji i mnogi drugi znani i neznani, a dobrodošli gosti. Najbrojniji će zasigurno biti Rumuni, jer su brojne turističke agencije iz Temišvara organizovale turističku turu iz drugog po veličini grada u Rumuniji. Posle sjajne promocije u gradu – centru županije Timiš, koju su podržali veliki prijatelj Kikinde i vlasnik prestižnog temišvarskog restorana „Lloyd“ Javor Radovanković, Savez Srba u Rumuniji i Generalni konzulat Republike Srbije u Temišvaru, opština Kikinda očekuje više od 6.000 gostiju samo iz neposrednog susedstva. A kada dođu i Beograđani, Novosađani, Zrenjaninci i drugi iz Srbije Kikindu će zapljusnuti talas turista od 50 – 60.000 ljudi. Biće nas dva u jedan, 60.000 Kikinđana, pa sve to puta dva sa gostima.
A ko dođe na vreme na kikindski Trg – najlepšu gostinsku sobu ovog dela Evrope, u subotu, 10. oktobra, moći će da uživa u pesmi i igri Banaćana i njihovih gostiju, običajima, tradiciji i gastronomiji. Kikinđani na „Danima ludaje“ imaju za svakog po nešto u mnoštvu različitih programa koji ove godine traju četiri dana. Svako je tu jednako važan i najmlađi u svom karnevalu i „kinderbalu“, brojne folklorne i etno družine, preduzetnici na mini sajmu preduzetništva, majstori dobre i pikantne riblje čorbe na kikindskom Starom jezeru, internacionalni enigmatičari i svi oni koji će u sportskim programima učestvovati na turnirima u odbojci, malom fudbalu, šahu, tenisu ili pak sa velikom pažnjom diviti se defileu paradnih kočija...Zainteresovani mogu da pogledaju i različite izložbe – od kojih je najzanimljivija ona jagodinskog Muzeja naivene umetnosti, da uživaju u književnoj večeri Vladimira Kecmanovića, u „Mrešćenju šafrana“ – premijeri Narodnog pozorišta iz Kikinde, koncertima Zvonka Bogdana, „Riblje čorbe“, Nikole i Marinka Rokvića, „Lexington benda“, Halida Bešlića. Za svakog ponešto od četvrtka do nedelje.
E, a kada je o gastronomiji reč i po onoj laloškoj „Prvo fruštuk, ondak na put“ domaćini preporučuju da se ne kasni na jedan od najinteresantnijih programa „Banatski fruštuk“ i u šali predlažu da gosti rezervišu mesto u redu za degustiranje specijaliteta banatske kuhinje, jer ko dođe posle 11:00 sati moći će da samo gleda lepe snaše, ali i prazne narandžaste astale na kojima su od rane zore bili krompir „u čakširama“, sa pečenom ludajom, mokrinskim lisnatim sirom, domaćom slaninom i šunkom, vrućim ’lebom, sokom i slatkim od ludaje, pitom bundevarom... I sve tako do nekih popodnevnih sati kada na scenu stupaju džinovske lepotice od kojih treba izabrati „miss“ 30. „Dana ludaje“ koje će morati da budu bucmastije i duže od svojih prethodnica teških 507 kilogama, odnosno dugačkih 283 santimetara.
I šta da vam dalje kažemo, osim da vas Kikinđani željno iščekuju, da u lepoj i mirnoj banatskoj varoši osetite duh prošlih vremena, da se setite svog detinjstva ili doživite drugu mladost.
Saša Tanackov
IPA II CBC RO - SRB
Evropska Komisija je usvojila 06. avgusta 2015. Interreg IPA program prekogranične saradnje Rumunija - Srbija. Zajednički nadzorni odbor programa ( JMC ) 13 – 14. avgusta na Borskom jezeru usvojio je dokumentaciju potrebnu za početak sprovođenja Programa, uključujući i Vodič za kandidate za prvi poziv za podnošenje predloga projekta, koji će biti raspisan tokom septembra ove godine (predlozi projekta – za prioritetne linije od 1 do 4-predviđen je IPA budžet od 27,8 miliona evra, dok za predloge za strateške projekte predviđen je budžet od 22,4 miliona evra).
Interreg IPA program prekogranične saradnje Rumunija - Srbija nastavlja finansiranje prekogranične saradnje rumunsko - srpske granične oblasti kroz Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA II), uz podršku Evropske unije i vlada dve države.
U program prekogranične saradnje uključeno je tri županije iz Rumunije: Timiš, Karaš Severin i Mehedinci i šest upravnih okruga iz Republike Srbije: Severnobanatski, Srednjebanatski, Južnobanatski, Braničevski, Borski i Podunavski, a ukupan budžet programa je 88.124.999 evra, od kojih 74.906.248 evra predstavlja nepovratna sredstva iz fondova Evropske Unije. U periodu 2014 – 2020. biće finansirani projekti iz četiri prioritetne grupe:
1. Promovisanje zapošljavanja i usluga – 18 miliona
2. Zaštita životne sredine i upravljanje rizicima – 21 miliona evra
3.Infrastruktura i saobraćaj – 21 miliona evra
4. Održivi razvoj turizma – 18 miliona
Rumunija i dalje ima ulogu Upravljačkog tela ( preko Ministarstva za regionalni razvoj i javnu administraciju ), Nadzorno telo je Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije, Zajednički sekretrijat se nalazi u Temišvaru ( BRCT ) u okviru Regionalne kancelarije za Prekograničnu saradnju Temišvar, a kancelarija za podršku Zajedničkog sekretarijata u Srbiji je u Vršcu. Reviziju, na programskom nivou će vršiti Revizorsko telo, a funkciju tela za overu će izvršiti Upravljačko telo.
Svi zainteresovani za rumunsko – srpsku prekograničnu saradnju u okviru Interreg IPA programa prekogranične saradnje Rumunija – Srbija 2014 – 2020. mogu dobiti više informacija na internet stranicama www.brct-timisoara.ro i www.romania-serbia.net
Privreda opštine Kikinda u 2014. i na početku 2015. godine - Analiza stanja
Situacija u kikindskoj privredi u njenoj novijoj istoriji nikada nije bila složena koliko je to sada. Najznačajnije firme imaju ozbiljnih problema u poslovanju: „Toza Marković“ je u stečaju, Livnica „Kikinda“ je u restruktuiranju zbog problema koje ima većinski vlasnik „Cimos grupa“ i tokom prošle i ove godine otpustili su više od 700 ljudi, „MSK“ ne proizvodi već nekoliko godina u iščekivanju traženja strateškog partnera, u „Baniniju“, „Graditelju“ i „Prima produktu“ se radi prema unapred pripremljenom planu reorganizacije... I prema zvaničnoj statistici broj zaposlenih opada, a broj nezaposlenih prevazilazi 20 odsto ukupnog broja radno sposobnog stanovništva...
U razgovorima sa potencijalnim investitorima Kikinda je u neravnopravnom položaju u poređenju sa većim industrijskim sredinama u okruženju – poput Zrenjanina ili Subotice, koje već godinama imaju uređene industrijske zone, dok ćemo mi, konačno, imati prvu tek ove godine. Brownfield i Grayfield industrijske lokacije u gradu ( bivše fabrike ) su u privatnom vlasništvu, a većina njihovih vlasnika za njih – iako su uglavnom zapuštene i poprilično neupotrebljive, u smislu da zahtevaju velika ulaganja za pokretanje bilo kakve proizvodnje, traži nerealna sredstva za prodaju ili dugoročno iznajmljivanje.
Praktično, kikindskoj privredi treba srpski „New Deal“, a ne koncept ekonomskog liberalizma bez uplitanja države, jer samo tako naša privreda može da se izvuče iz sadašnjeg, vrlo neperspektivnog stanja. Uloga državne administracije u ravnomernom regionalnom razvoju je odlučujuća, i u slučaju Kikinde samo reindustrijalizacija može da dovede do ekonomskog oporavka. Razvoj sektora usluga, samo sa izuzetno velikim ulaganjima – koja se mere milionima evra, i snažnim marketingom međunarodnog karaktera, u našoj sredini može da proizvede efekat kakav imaju fabrike sa više stotina zaposlenih....
| Nazad | 2014 | 2015 | 2016 | Napred | Nazad | 1 2 3 4 5 | Napred |
