Aktuelno

Stečajna prodaja imovine a.d. "Banini"

“Banini”, kao jedan od simbola privrede i grada nastao je 1984. godine kao OUR u tadašnjem Industrijsko – poljoprivrednom kombinatu “Banat” pod nazivom “Ki – Ko” ( Kikindska kolačara ). Tih prvih nekoligo godina postojanja, u uslovima planske privrede, neki su ga u najvećem gradu Severnog Banata smatrali za privredni promašaj. U startu su pravili kolače, nekoliko godina kasnije i industrijske kekse, da bi se prekretnica u proizvodnji desila 1997. godina kada su se okrenuli sendvič keksu i čajnim kolutićima sa kakao prelivom. Po starom Zakonu o privatizaciji  2000. godine izvršena je besplatna podela akcija, pa je 60 odsto kapitala pripalo malim akcionarima. Na javnom nadmetanju 2002. i 2003. godine rukovodioci, do tadašnjeg društvenog preduzeća, kupili su akcije iz portfelja Akcijskog fonda i PiO, čime su postali vlasnici 54,33 odsto kapitala. Sa novom fabrikom (investicija vredna skoro 30 miliona evra), koja je počela da radi 2010. godine, duplirani su kapaciteti, što je trebalo da ih vine u visine daleko izvan prostora bivše Jugoslavije. No desilo se suprotno, pa je „Banini“ prevalio višedecenijski put od, na početku nerentabilnog preduzeća, do samog vrha srpske konditorske industrije, pa opet ka dnu i to vrtoglavo, najverovatnije zbog prevelikog investicionog zalogaja. „Ki – Ko“, „Banini“, „Čarobno drvo“, jedno vreme i pojedinačno najveći akcionar Pekare „Kikinda“, pa „Banini Trejd“, „Konditori Malenčić“ ... deo su istorije i sadašnjosti kikindskih kolačara. Na osnovu procene „PricewaterhouseCoopers Consulting“ d.o.o. Beograd, kao nezavisnog stručnog lica za procenu vrednosti, uz saglasnot Odbora poverilaca od 26. januara ove godine i na osnovu Odluke Privrednog suda Zrenjanin od 01. juna 2016. godine o bankrotstvu, 27. januara Privredni sud Zrenjanin doneo je odluku u vezi sa stečajnom prodajom imovine a.d. „Banini“ kao pravnog lica. A nevesela sadašnjost bi trebala 21. marta ove godine da preraste u solidniju budućnost, tome se barem svi nadamo. Kao i u životu nekog čoveka, kada mu se ukaže druga šansa, kaže se da se ponovo rodio, a to očekujemo i za „Banini“.
„PricewaterhouseCoopers Consulting“ procenio je imovinu na 29.994.000 eura, a početna cena biće 50 odsto navedene vrednosti ili 14.997.000 eura. Zainteresovani će se nadmetati za fabrike „Banini 1 i 2“ sa kompletnim postrojenjima i pripadajućom opremom, robnim žigovima, vozilima, informacionim sistemom i softverom, za poslovne prostore koji su sada iznajmljeni „AIK banci“ i „BUS Computersu“ (prodavnica „OLA“) u našem gradu, ali i za stan u Kikindi od 68 kvadrata, poljoprivredno zemljište u Vrbici površine 35,4 hektara i jedan mali plac od 894 kvadrata u Bašaidu sa devastiranom kućom površine 52 m2. Za zaposlene, opstanak i budućnost fabrike, a samim tim i grad važno je da „Banini“ što pre bude prodat, nadajmo se već 21. marta, ali isključivo kupcu iz konditorske branše, jer dalje stanje neizvesnosti samo će urušavati pozicije sopstvenog brenda „Banini“ na tržištu, ali i asortimana robnih marki koje rade za trgovinske lance „Auchan“, „Mercator“, „Spar“, „Tesco“,„Idea – Konzum“, „Lidl“, „Careffour“, „Billa“, „Veropoulos“... Važno je i da oni koji tamo rade znaju da pravi novi vlasnik znači novi početak firme i brisanje  dugova koji su ih prikovali za dno. Trebalo bi da znači i kraj minimalacima, isplatama razlika u plati koje su kasnile po nekoliko meseci za one koji su dobijali više od zagarantovane minimalne zarade, neizvesnosti da li danas rade u jednoj, a sutra u drugoj firmi, gde su izgubili godinama sticana prava iz radnog odnosa, prinudnom odmoru, kraj neizvesnosti...

Važno je da novi vlasnik bude iz konditorske branše i da pobedom na javnoj aukciji ne kupi samo udeo „Baninija“ u srpskom i južnoslovenskom konditorskom tržištu, već da odavde merka neka treća tržišta. U poslovnom svetu nije neuobičajeno da neko kupi drugu firmu samo da bi preuzeo njegov deo tržišnog kolača, a zna se da je „Baninijev“ udeo vrlo značajan i da je stoga interesantan konkurenciji sa eks YU prostora. Itekako je bitno da novi vlasnik sačuva brend „Banini“, ali ne samo „Noblice“, „Domaćicu“ ili kolače već što je moguće veći deo proizvodnog asortimana slatkih i slanih proizvoda. U zavisnosti od geografske lokacije novog vlasnika verovatno će zavisiti i potreba za domicilnom ( kikindskom) nabavkom i komercijalom, što znači i potrebom za tim ljudima koji rade u navedenim sektorima. 
I sam segment proizvodnje zavisiće verovatno odakle dolazi novi vlasnik, jer treba biti objektivan i reći da nisu svi proizvodi „Baninija“ u top pet u svojim kategorijama na srpskom i bivšem južnoslovneskom tržištu, pa je pitanje koje će novi vlasnik, ako potiče sa istog komercijalnog prostora, zadržati a koje ne. Za budućnost je važan i segment investicija, jer, bez obzira što su oprema i objekti kikindskih konditora novi, nije nevažno kakvi će biti dugoročni planovi novog vlasnika sa kapacitetima u Kikindi. Idealno bi bilo ako novi vlasnik zadrži brendove „Baninija“, dalje ih razvija, pojača marketing i do maksimuma poveća proizvodnju potrebom plasmana na tržišta izvan prostora bivše Jugoslavije. Da li će to biti tzv. PL–ovi (robne marke trgovinskih lanaca), novi proizvodi namenjeni novim tržištima – prilagođeni njihovim ukusima i naravno prepoznatljivi kolači iz Banata, sendvič keksi i čokoladirano čajno pecivo, možda je manje važno od činjenice da sadašnjih oko 580 radnika ima posao kojim će biti zadovoljni i zarade od kojih će moći normalno da žive. Ozbiljan kupac ( poslodavac ) o tome itekako vodi računa. Najgori scenario bio bi da neko kupi fabriku samo da bi preuzeo robne žigove ( brendove ), bez interesovanja za ponovnim pokretanjem proizvodnje i zbog preprodaje fabrike i njenih proizvodnih linija.
A za trku će po svemu sudeći biti dosta ozbiljnih takmaca, kako domaćih, tako i stranih. Neki od srpskih su svoje namere pokazali i time što su otkupili potraživanja „Societe Generale banke“, ali to im u startu ne daje isključivu prednost (mada izvesnu svakako), jer u kupovini mogu da učestvuju svi koji otkupe prodajnu dokumentaciju, uplate depozit, a pobeđuje onaj koji ponudi najbolju cenu na javnoj prodaji. Među zainteresovanima ima još nekih konditora sa eks jugoslovenskog ekonomskog prostora, ali i stranih, kako onih sa Istoka Evrope, tako i onih koji dolaze iz miljea starih članica Evropske unije, iz Zapadne Evrope. Teoretski nije nemoguće i da se doskorašnji vlasnici, a sadašnji zakupci pojave kao mogući kupci.
Kako god bilo, Grad Kikinda i Kikinđani ne zaboravljaju brojne podrške „Baninija“, poput „Trke za srećnije detinjstvo“, „Banini mini lige u košarci“, sponzorstva sportskim klubovima i druge različite vidove društveno odgovornog poslovanja. Sećamo se i isplaćenih dividendi, trinaeste plate zaposlenima ili akcija koje su na „Beogradskoj berzi“ – sada već dalekog 04. maja 2007. godine, pojedinačno vredele 75.000 dinara. Gradu i građanima ponovo treba takav ili sličan „Banini“ i priželjkujemo da posle 21. marta opet možemo da  u našim, kikindskim kolačarima pričamo sa takvim ponosom.
Iako Grad Kikinda nema ingerencije nad ovim postupkom itekako nam je stalo da za dobrobit naše sredine, naših sugrađana i privrede, „Banini“ bude što pre prodat, a proizvodnja obnovljena i unapređena. Budućnost ljudi koji žive od ove fabrike, ali i onih koji su im poslovni partneri, različiti dobavljači i pružaoci usluga iz lokala takođe, zavise od brzog rešavanja statusa ove konditorske industrije i stoga je od izuzetne važnosti da se miris svežeg keksa ponovo oseti nad najvećim severnobanatskim gradom, a omiljeni brendovi ponovo napune rafove trgovina u Srbiji i inostranstvu.

UREDBA o uslovima i načinu privlačenja direktinih investicija ("Sl. glasnik RS", br. 110/2016)

 Ovom uredbom bliže se uređuju kriterijumi, uslovi i način privlačenja direktnih investicija i ulaganja od posebnog značaja u skladu sa propisima kojima se uređuju ulaganje i dodela državne pomoći, praćenje i kontrola realizacije investicionih projekata za koje su dodeljena sredstva podsticaja, postupak, visina i rok za ostvarivanje olakšica i oslobađanje od carinskih i drugih dažbina na uvoz opreme stranog ulagača osim poreza na dodatu vrednost, kao i druga pitanja od značaja za dodelu sredstava podsticaja i realizaciju investicionih projekata u cilju podsticanja direktnih investicija radi rasta zaposlenosti i jačanja privrednog razvoja i ukupnog ekonomskog razvoja.

Kompletan tekst Uredbe možete preuzeti : 

images/UserFiles/File/vesti/2017/UREDBA.pdf

Javni poziv mikro, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, kao i zadrugama za dodelu bespovratne pomoći za širenja poslovanja, investicije u proizvodnju i unapređenje tehnoloških procesa.

Ministarstvo privrede raspisalo uputilo je javni poziv mikro, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima, kao i zadrugama za dodelu bespovratne pomoći za širenja poslovanja, investicije u proizvodnju i unapređenje tehnoloških procesa.
Ova podrška se privrednicima pruža u okviru Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz razvojne projekte koji predstavlja kombinaciju 20 odsto bespovratnih sredstava države i 80 procenata povoljnog kredita Fonda za razvoj. Za njegovu realizaciju Ministarstvo privrede je opredelilo 600.000.000 dinara bespovratnih sredstava, dok su ukupna kreditna sredstva Fonda za razvoj iznose 2.400.000.000 dinara.
Sredstva opredeljena Programom mogu se koristiti za izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, adaptaciju, sanaciju i kupovinu proizvodnog ili poslovonog prostora (ukoliko je u sastavu proizvodnog prostora), za kupovinu proizvodne opreme, nove ili polovne, ne starije od pet godina (uključujući dostavna vozila koja služe za prevoz sopstvenih proizvoda i druga transportna sredstva uključena u proces proizvodnje), kao i za nabavku softvera i druga nematerijala ulaganja. Takođe, preduzećima će biti pružena i finansijska podrška za trajna obrtna sredstva, koja mogu da učestvuju najviše do 20% u strukturi ukupnog investicionog ulaganja.
Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz razvojne projekte predstavlja podršku privrednicima u cilju povećanja proizvodnje, izvoza i zapošljavanja, kao i uključivanja domaćih privrednika u lance dobavljača velikih sistema. Programom se smanjuju rizici finansiranja razvoja malih i srednjih preduzeća i utiče na povećanje njihove konkurentnosti.
Javni poziv je otvoren dok se raspoloživa sredstva ne utroše. Na internet stranama Ministarstva: www.privreda.gov.rs i Fonda: www.fondzarazvoj.gov.rs može se preuzeti potrebna dokumentacija u kojoj su bliže definisani svi bitni elementi i pravila za učešće u ovom Javnom pozivu. Dokumenta požete preuzeti na: http://www.privreda.gov.rs/5857-2/

Na osnovu Uredbe o podsticajima razvoju preduzetništva („Službeni glasnik RS”, broj 113/15), Zaključka Vlade kojim se usvaja Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz razvojne projekte i Zaključka Vlade kojim se usvaja Program o izmenama i dopunama Programa podsticanja razvoja preduzetništva kroz razvojne projekte.

MINISTARSTVO PRIVREDE
raspisuje
JAVNI POZIV
za dodelu bespovratnih sredstava u okviru
PROGRAMA PODSTICANjA RAZVOJA PREDUZETNIŠTVA
KROZ RAZVOJNE PROJEKTE

Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz razvojne projekte (u daljem tekstu: Program) sprovodi Ministarstvo privrede (u daljem tekstu: Ministarstvo) u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije (u daljem tekstu: Fond). Ukupno raspoloživa bespovratna sredstva za realizaciju ovog programa su 600.000.000,00 dinara. Opredeljena sredstva Fonda za kreditiranje privrednih subjekata po ovom Programu su 2.400.000.000,00 dinara.
Privredni subjekti koji ispunjavaju uslove Programa, mogu ostvariti pravo na finansijsku podršku u iznosu od 20% bespovratnih sredstava od vrednosti investicionog ulaganja. Preostali iznos vrednosti projekta finansiraće se iz kredita Fonda za razvoj.
Pravo da se prijave na Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava i pravo da podnesu zahtev za kredit kod Fonda, imaju preduzetnici, mikro, mali i srednji privredni subjekti i zadruge koji su registrovani u Agenciji za privredne registre, a koji dostave finansijske izveštaje za prethodne dve godine od godine u kojoj se podnosi zahtev u kojima nije iskazan neto gubitak i koji ispunjavaju uslove iz Programa. Uslov koji se odnosi na dostavljanje finansijskih izveštaja, ne primenjuje se na preduzetnike koji nemaju obavezu dostavljanja tih izveštaja ( preduzetnici koji vode prosto knjigovodstvo i paušalci).

Sredstva opredeljena Programom namenjena su za:

-izgradnju/dogradnju/rekonstrukciju/adaptaciju/sanaciju/kupovinu proizvodnog prostora ili poslovonog prostora (isključivo ukoliko je u sastavu proizvodnog prostora),
-kupovinu proizvodne opreme (nove ili polovne, ne starije od pet godina), uključujući dostavna vozila koja služe za prevoz sopstvenih proizvoda i druga transportna sredstva uključena u proces proizvodnje
– nabavku softvera i drugih nematerijalnih ulaganja
– trajna obrtna sredstva, koja mogu da učestvuju najviše do 20% u strukturi ukupnog investicionog ulaganja.
Iznos ukupnog ulaganja za preduzetnike ne može biti manji od 375.000,00 dinara niti veći od 8.750.000,00 dinara, dok za pravna lica ne može biti manji od 2.500.000,00 dinara niti veći od 50.000.000,00 dinara.
Krediti Fonda po ovom Programu odobravaće se u skladu sa programom Fonda i sa ovim Programom. Rok otplate je do 10 godina u okviru koga je grejs period do jedne godine za pravna lica i do 7 godina u okviru koga je grejs period do jedne godine za preduzetnike.
Kamatna stopa, uz primenu valutne klauzule, iznosi 1,5% godišnje uz garanciju banke i 3% godišnje uz ostala sredstva obezbeđenja.

Način prijavljivanja i rok za podnošenje prijave
Precizno i tačno popunjen Objedinjen zahtev za kredit i zahtev za bespovratna sredstva i prateća dokumentacija, u skladu sa Programom, predaju se kod Fonda za razvoj.
Adrese Fonda za razvoj su: Bulevar Nemanjića 14a, Niš i Knez Mihailova 14, Beograd.

 

Linkovi